Home » Naše uspješne priče » Vršnjačko učenje i poučavanje u OŠ Eugena Kumičića, Slatina

Vršnjačko učenje i poučavanje u OŠ Eugena Kumičića, Slatina

Osnovna škola Eugena Kumičića iz Slatine sudjeluje u Erasmus +KA1 projektu pod nazivom “Škola mira i prijateljstva”. Kao GLOBE učitelji odlučili smo, u sklopu projekta kroz jednu od aktivnosti predstaviti rad naše GLOBE skupine i prikazati kako mi u GLOBE-u već dugo njegujemo vršnjačko učenje. Naime, primijetili smo da je učenicima dosta težak prijelaz i adaptacija iz razredne u predmetnu nastavu. Stoga smo organizirali zajedničku aktivnost na otvorenom za učenike 4.a i 8.b razrednog odjela, pri čemu su stariji učenici bili poučavatelji mlađima. Zajedno su mjerili opseg stabala koja se nalaze u školskom okolišu, na osnovu čega su „osmaši“ računali količinu ugljikovog dioksida koju stablo može pohraniti i količinu kisika kojega će stablo proizvesti.

prvaprvaprva

Izračunali smo da su stabla školskog parka pohranila masu od 6 tona i 657 kg ugljika. Stabla uzimaju ugljikov dioksid iz atmosfere, a otpuštaju kisik neophodan za život na Zemlji. Zanimalo nas je kolika je količina kisika kojom nas opskrbljuju stabla u našem parku. Na osnovu jednadžbe kemijske reakcije fotosinteze zaključili smo da je količina kisika koji nastaje fotosintezom dva puta veća od količine uskladištenog ugljika (6:12). Na osnovu toga smo zaključili da su stabla našeg školskog parka otpustila masu od 13 tona i 315 kilograma kisika.

Za izračun mase ugljika koristili smo alometrijsku jednadžbu koja povezuje prsni promjer i masu stabla:

masa stabla = e(a + b lnPP)

e .. baza prirodnog logaritma
a,b … koeficijenti određeni za pojedine grupe drveća
ln … prirodni logaritam
PP … prsni promjer

Ukoliko ovu jednadžbu pišete pomoću tabličnog kalkulatora odabrat ćete najprije funkciju EXP (baza prirodnog logaritma)

masa stabla = EXP (a + b ln dijametar)

Koeficijenti a i b ovise o vrsti stabla i obično se daju za pojedine grupe te se redovito rade istraživanja čiji su rezultat upravo ovi koeficijenti. (prema Jenkins et al. 2003)
Najčešće pretpostavljamo da je 60% mase stabla njegova suha tvar te da u suhoj tvari ima 45 % ugljika.

masa ugljika u drvetu = (masa drveta * 0,6) * 0,45

Coefficients for Aboveground Biomass
SpeciesGroup                          Grupa a b
AspenAlder Populus/topola -2,2094 2,3867
CedarLarch Četinjače/cedar, čempres, tisa -2,0336 2,2592
DougFir duglazija -2,2304 2,4435
FirHemlock   -2,5384 2,4814
MapleOak Hrast, bukva, kesten -2,0127 2,4342
MixedHardwood Kesten, lipa, jasen -2,4800 2,4835
Pine bor -2,5356 2,4349
SoftMapleBirch Breza, javor -1,9123 2,3651
Spruce picea -2,0773 2,3323
Woodland Akacija .. -0,7152 1,7029

 

Tablica 1 Izračun mase ugljika u stablima školskog parka

RB Naziv drveta Prsni opseg (cm) Prsni promjer (cm) Koeficijent

(a)

Koeficijent

(b)

Masa stabla

(kg) *

Masa ugljika (kg) *
1.        Javor 120 38,22 -1,9123 2,3651 491 132,57
2.        Smreka 138 43,95 -2,0336 2,2592 673 181,71
3.        Jasen 130 41,40 -2,4800 2,4835 868 234,36
4.        Jela 135 42,99 -2,0336 2,2592 641 173,07
5.        Breza 98 31,21 -1,9123 2,3651 505 136,35
6.        Breza 127 40,45 -1,9123 2,3651 933 251,91
7.        Breza 176 56,05 -1,9123 2,3651 2,018 540,08
8.        Čempres 50,5 16,08 -2,0336 2,2592 69 18,63
9.        Čempres 56 17,83 -2,0336 2,2592 87 23,49
10.     Čempres 57 18,15 -2,0336 2,2592 91 24,57
11.     Čempres 60 19,11 -2,0336 2,2592 102 27,54
12  Čempres 70 22,29 -2,0336 2,2592 145 39,15
13.      Bor 129 41,08 -2,5356 2,4349 672 181,44
14.      Bor 105 33,44 -2,5356 2,4349 407 109,89
15.      Bor 49 15,61 -2,5356 2,4349 63 17,01
16.      Bor 97 30,89 -2,5356 2,4349 336 90,72
17.     Breza 119 37,89 -1,9123 2,3651 799 215,73
18.     Breza 89 28,34 -1,9123 2,3651 402 108,54
19.     Čempres 70 22,29 -2,2094 2,3867 181,19 48,92
20.     Čempres 50 15,92 -2,2094 2,3867 81,17 21,92
21.     Čempres 45 14,33 -2,2094 2,3867 63,12 17,04
22.     Čempres 70 22,29 -2,2094 2,3867 181,19 48,92
23.     Čempres 76 24,20 -2,2094 2,3867 220,49 59,53
24.  Breza 190 60,51 -1,9123 2,3651 2419,30 653,21
25.     Breza 195 62,10 -1,9123 2,3651 2572,59 694,60
26.     Breza 145 46,18 -1,9123 2,3651 1275,73 344,45
27.    Breza 160 50,96 -1,9123 2,3651 1611,29 435,05
28.     Breza 121 38,54 -1,9123 2,3651 832,41 224,75
29.     Breza 177 56,37 -1,9123 2,3651 2045,94 552,40
30.    Breza 106 33,76 -1,9123 2,3651 608,50 164,30
31.     Breza 100 31,85 -1,9123 2,3651 530,16 143,14
32.     Bor 170 54,14 -2,5356 2,4349 1317,50 355,72
33.     Bor 120 38,22 -2,5356 2,4349 564,19 152,33
34.    Jasen 130 41,40 -2,4800 2,4835 860,57 234,51
UKUPNO 6657,75 kg

 

Izračunali smo da su stabla školskog parka pohranila masu od 6 tona i 657 kg ugljika.
Prisjetili smo se fotosinteze kojom biljka iz zraka uzima ugljik u obliku ugljikova dioksida te s vodom, pod djelovanjem sunčeve svjetlosti i zelenog pigmenta klorofila stvara kisik i šećer.

Zapisali smo jednadžbu kemijske reakcije fotosinteze:

6CO2 + 6H2O → C6H12O6 + 6O2

Zaključili smo da je količina kisika koji nastaje fotosintezom dva puta veća od količine uskladištenog ugljika u šećeru, odnosno celulozi (6:12). Na osnovu toga smo zaključili da su stabla našeg školskog parka otpustila masu od 13 tona i 315 kilograma kisika.

Kroz ovu zajedničku aktivnost učenici su razmjenjivali iskustva i znanja u zajedničkom projektu “Pomozi mi da mi prijelaz bude lak, a ja postanem sretan i odgovoran đak”.
Vršnjačko učenje je zanimljivo, iskreno i otvoreno. Osmaši su zaključili kako su podučavanjem četvrtaša i oni puno naučili, a četvrtaši su bili sretni što su ih podučavali njihovi “veliki” prijatelji.

 

prva